Snovi

Pustio sam ih

Nek idu.

Nije mi žao.

Ionako su moji bili.

Neki imaginarni.

Neki stvarni.
Pritiskali su me.

Svojom lepotom.

Svom svojom težinom.

Realni.

Nerealni.
Lepi.

Iskreni.

Tužni.

Bitni.

Budući.
Idite snovi moji,

sanjaću ja i dalje.

Vezati se neću.

Znate i sami da ja dva srca imam.

Jednim da sanjam

Drugim da svoje snove živim.
Živeli!

#samozaludake

Advertisements

Morska zvezda

Vidjate li je nekad u luci na moru?

Čeka li me i dalje?

Ili je svog mornara našla?

Onog ko će joj pokazati more.

Onog ko će joj pokazati ljubav i svet.
Ima li i dalje isti osmeh?

Misli li da sam joj i dalje lep?

A jel joj kosa i dalje baršunasto smedja?

Recite mi makar.

Iskreno li se smeje?

Možda joj je mornar poklonio morsku zvezdu.

Možda joj je on sad lep.
Ja ću je čekati negde po strani. 

S knjigom o njoj u ruci.

Pitanja ću sa sobom nositi milion.

Odgovor će mi ona dati.

Dodirom ruku i osmehom snenim.

Za šta živiš?

Slepilo ti život ruši. 

Širina je tebi strana.

Lutaš bez cilja.

Za mrvicu materijalizma.
Gladna duša.

Stomak nije.

Svet strada zbog tiranije.

Ego je tvoje ime.
Za šta ti živiš?! Nemaš svoje ideale.

Na ulici nemaš ja.

Život lažan.

Skida se sloj po sloj.
Trag života ne postoji.

Strah te para i izgara.

Kultura je tebi strana.

Znanja nemaš… Za šta živiš?! Ma daj im Bože sve.

Nek’ misle da je to sreća.

U zamku sami sebe neka stave.
Ja želim.

Jednu reku.

Jednu zoru.

Jednu ženu.
Za TO, ja živim.

#samozaludake

Poljubac

Tih 90sekundi ljubljenja avgustovske zore su i dalje urezane u mislima.
5:45

Ponedeljak 

Jutro

Sećanja.

Mladost.
S vremena na vreme vidim tvoju sliku i prosto ne mogu da se ne osmehnem. 

Da mi osećaj zadovoljstva ne prodje kroz telo.

Ponosan sam na sebe, na tebe zbog te noći i tog jutra. 

Stvorili smo jedno sećanje koje će opet oživeti još mnogih nedeljnih večeri.

Imaćes i dalje prelepi osmeh, plavu kosu, tanke usne, belu majicu, ruž, mašnu na glavi. 

Taksisti treće smene će nam zavideti na strasti, mladosti, slobodi. Osmehnuću se posle poljupca i opet ću reći na nemačkom jeziku da se i ti meni svidjaš. 

Biću ti presmešan. 

Dobiću još jedan poljubac a onda ćeš ući u taksi sa obližnjeg stajališta. 

50m čekanja a onda se vraćaš da bi me još jednom poljubila.

Znala si da je to bio poslednji.
Ja, nisam…

#samozaludak

Sve bih.

Medju zveri bih legao. 

Njihov krvoločan dah slušao. 

Svojim pogledom bi ih uplašio. 

Oterao daleko u šume.

Čopori bi o tebi pričali.

Moje su oči samo tebe pune.

#samozaludake

Tu.. Na uglu

Zamišljam naš susret.

U prvi mah ne verujem da te vidim.

A onda.

Osmeh moj.

Osmeh tvoj.

Sreća u stomaku.

Jak otkucaj u grudima.

Neravnomerno disanje.

Lagani drhtaj tela.

Nesigurnost u pokretu.

Prilazim ti. 

Gledamo se u oči.

Kratko.

Grlim te i šapućem na uvo: “Ista si.”

A onda te ponesem u naručje dok se smeješ.

Odnesem te do prve klupe.

Gledamo se.

Osmehujemo.

Stalno.

Ćutimo.
Tišinom ti govorim o neprospavanim noćima.

Pantomimom ti pokazujem da ti je kosa prelepa.

Oduvek.

Ćutimo.
Vodim te do omiljene pivnice.

Blago zatvorenim očima i osmehom ti kažem to je mesto gde sam mislio na tebe.

Često.

Ćutimo.
Šetamo.

Zagrljejem ti prenosim da sve ulice znaju sve o tebi.

Tu sam ti najlepše pesme pisao.

Često.

Ćutimo.
Na tebe sam stalno mislio.

Ja sam te voleo.

Oduvek.

Ćutimo.
Znaš, plašio sam se da zbog tebe život ne prećutim.
02:46

Biće ovo još jedna duga noć. 

Moja M. i ova je tvoja.

#samozaludake

Sloboda

Nema šta tu da se priča.

Stegneš i ljubiš najlepše što umeš.

I pre nego što se pogledate u oči posle poljupca, ti se moliš da nisi pogrešio trenutak.

A lepo je biti mlad, divalj, svoj.

Lepo je biti živ…#samozaludake

Granice

Poklone bacio.

Slike i pisma spalio.

Uspomene potisnuo.

Samo još ove ljubavi da se rešim pa da budem nebesko prazan.

Da mi svemir zavidi na veličini praznine u meni.

A kad u tome uspem,

moći ću i ostala vanvremenska pitanja da odgonetnem:

Šta je van svemira?

Šta je posle ljubavi?

Ništa…(eho)

Ništa…(eho)

#samozaludake

Ti bi.

Želim da me pamtiš kad svi budu zaboravili na mene.

A i za njih me nije briga.

Ti bi me bolela.

Pamti me s onim istim osmehom kao sto ću ja pamtiti tebe.

#samozaludake

Nostalgija za čovekom

Gde su svi oni fini, kulturni, nenametljivi  ljudi?

Oni koji ćete pitati:

Kako si?

Jesi li dobro?

Da li te nešto muči?

Imas podočnjake, jel sve ok?

Kako su tvoji?

Jel’ te i dalje žigne kad pomisliš na M?

Postali smo mašine od mesa bez osećaja i bez suštine u nama.

Ostali smo bez čovečnosti.

Nemamo razumevanja za druge, preokupirani smo poslom i jurimo sreću.

A kad bi samo znali da je ona tu.

Iza ugla.

Samo se treba osvrnuti.
Proždrljivi smo.

Gladna nam je duša za novim a još ni u starom nismo uživali.

Pod parolom “Daj sve danas” srljamo ka napred. 

Samo što jos uvek ne razaznajemo da je napred ustvari nazad, da je više -gore, manje – bolje, da je šire ustvari uže. Sve smo permutovali i u toj permutaciji sebe izgubili. Izgubili smo i ljubav, i sreću, i porodicu.
Od današnjeg dana se izjašnjavam kao ČOVEKONOSTALGIČAR.

Neizlečiva bolest današnjice. Uzrok svih bolesti iz koje proizilaze dijabetesi, bolesti štitne žlezde, apatije, depresije, hormonski poremećaji, neredovne menstruacije, neplodnost…

A svakog dana pišu u novinama, časopisima, naučnim knjigama da je uzročnik neke bolesti po pravilu stres. 

Pa zar bi bilo stresa kad bi makar malo pazili jedni na druge i kad bi malo češće pitali “A kako si danas?”
Pa, kako ste vi posle ovih rečenica?!
Sad stvarno.

Kako ste danas?!

#samozaludake