Molekuli spontanosti

Maštam o tebi.

Iako smatram da sam rečit, poruke upućene tebi su vrlo oskudne.

Plašim se da ne kažem nešto pogrešno. 

A rekao bih, da ti je ruž na slici predivan.

Tvoj spontani pogled u stranu ne bih spominjao jer bih onda bio razoružan. 

Izgleda da sam odlepio za tobom. 

Ludosti sam itekako sklon.

A milina bi mi bila pričati o lepoti uzroka mog ludila. 

Da se zna da si ti zaslužna za sve moje emocije. 

To je baš “ono” zaljubljivanje gde samo jedan pokret izaziva bujicu osećaja u meni. 

I nisi trebala da nastaviš tekst one pesme to te je učinilo savršenom.

 

Sad da te pustim i da me celog života proganja tvoj osmeh? 

Ne mogu da dozvolim taj luksuz sebi.
A samo kad bi znala kako bih te voleo.#samozaludake

Feačani

02:25 

Ekran je zasvetleo.

Poruka.

“Mogu li da dodjem?”
Na vratima ona i njena mladost u najlepšem izdanju. 

Pijana od vina sa blagim  dekolteom.

Malo je reći da sam te večeri na nju mislio.

Njen pijani osmeh je nagoveštavao dugu noc.

Znate, ona i ta njena mladost su učinili da ja imam drugačiji pogled na svet. Zbog nje sam počeo da čitam dobre knjige, da slušam muziku na drugačiji način, da vidim u filmovima nove poruke. 

Ona je satkana od umetnosti. 

Crtanje je njena strast a ona je moja.

U njenoj blizini se osećam  tako neiskusno. 

Ja, amater.

Ona, maestro igre.

Mi putujemo svetlosnim godinama daleko jer ovo nije naša galaksija.

Da, baš ona je moja četvrta dimenzija. 

Divim joj se.

Sati s njom prolete toliko brzo da uhvatim sebe kako stojim kao klinac koji bi još jedan krug na ringišpilu. 

Srećan, ispunjen i naivan. 

Rodjena je s cigaretom u ruci. Alergičan sam na duvan ali ne i na duvan iz njenih ruku.

Jedna jedina i neponovljiva sa svim svojim vrlinama i manama.

Ona i ja smo Feačani XXI veka.
Zašto nismo u ljubavnoj vezi?

Neki odnosi su na višem nivou od ljubavi i strasti.

I najlepši su upravo u tom neukaljanom obliku, potpuno čisti i lagani kao pena. #samozaludake

A deca smo bili

U prolazu.

Ćao Maki.

ZDRAVO.
Prodavnica belih haljina.

Ulazite ti i on.

Zar sam morao baš u tom trenutku da te vidim? 

Ah, univerzum i njegove neslane šale. 

Priznajem da sam hteo da jedem sendvič u toj uličici.

Namerno.

Proradio je neki inat u meni. 

Zar nisi mogla iz mog “Maki” da shvatiš da si mi i dalje draga i da mi je žao što se više ne družimo kao nekad?!

Kako si mogla da zaboraviš sve one biciklističke ture posle škole?!

Osam punih godina smo to radili. 

Pa znamo se od malena. 

Ja nisam ništa zaboravio.

Čak ni masne bojice koje si mi pozajmila u prvom razredu.

Kad smo učili da plešemo, ja sam samo zbog tebe promenio partnerku iako je bila dosta bolja od tebe.

Ni srednji red u kom smo sedeli, klupa do klupe.

Sve ti to ništa više ne znači?!

Da nisi ljuta, jer te samo jedne večeri nisam otpratio do kuće?

Ne, ipak nije to.

Kako je uspeo život tako da te promeni?

Ja sam isti baš kao nekad. Glupo iskren i emotivan.

Da sam se promenio dobila bi i ti tvoje hladno ZDRAVO. Baš ono ZDRAVO koje si ti meni uputila. 

ZDRAVO.ZDRAVO.ZDRAVO.ZDRAVO.ZDRAVO.ZDRAVO.ZDRAVO.ZDRAVO.ZDRAVO.ZDRAVO.ZDRAVO.

Para mi uši.
Mada, vreme je da priznam.

Ja sam tvoju venčanu kumu pre tvog venčanja ubedio da izadje sa mnom u grad.

To sam uradio jer sam hteo da ti kaže da je bila sa mnom. Da sam se te večeri napio u tvoju čast i da to što nisam dobio pozivnicu za venčanje ne znači da neću proslaviti i da ti ne želim sreću.

I samo da znaš,

nikad neću dozvoliti životu da me načini manjim, kao što je to učinio od tebe.

Biću veći, jači i uvek ću misliti na nas i naše prijateljstvo sa osmehom i setom na neke prelepe dane.

Biću čovek. #samozaludake

Neinspiracija praznom ženom

Jadna je ona grupa zena zbog kojih me više inspiriše neko društveno dešavanje nego one. 
Promenljivog rapoloženja, lepe a prazne, nezadovoljne, isfrustrirane i iskompleksirane. 

Više obraćaju pažnju na to kako im je slika ispala nego kako im se oseća partner, koji sedi preko puta nje. 

Nevidljiv je.

Zapravo, nije to partner. Njegove pravo ime je “trenutno sredstvo za stepenik iznad”. 

Nose gomilu negativne energije, bezobzirnosti, nekulture i samoživnosti.

Glasno se smeju, gole su i nakaradne.
Nema tu spontanosti.

Kod njih je spontanost ubila neprirodnost.

Umetnost je posle izvrsila samoubistvo.

Praznina je samo u njima.

Nema draži.

Nema lepote.

Sažaljevam ih.

Mada više sebe sažaljevam jer je neko odlučio da budem njihov savremenik.

Tuga.

Čemer.

Jad.

#samozaludake

Preko merdevina do..

Mom dedi su jednom davno ukrali merdevine. 

Bio je jako ljut. 

Ja nisam.

Verovao sam da su nekome trebale da devojci skine zvezde s neba. 

Možda i da joj pokaže mesec.

Srećan sam zbog njega. Držim mu i dalje palčeve da u tome uspe.

#samozaludake

Ravnodušnost faze

Nisam joj čuo glas već tri stotine osamdeset i tri dana. 

Nedostaje mi u trenucima kad bi mi bio potreban njen savet, smirenost, spontanost, duhovitost.

 

Guram…
Prava je reč guram jer sam s njom leteo. 
Logika se prepliće kroz prethodne redove i pita: 

– Zašto?

– Čemu?
Sve je to zbog tvrdoglavosti i uvek one najčudnije i najbesmislenije tvrdnje- zato što je previše strasti, ludila, beskonačnog povredjivanja, lakomislenosti, brzopletosti, teških reči. 

A ponajviše je to zbog previše ljubavi!
Vrištao bih njeno ime na glas.

Nažalost, to neće promeniti moju “ovakvost” i njenu “takvoću”.
Izvini faza je odavno prošla. Ostalo je samo ćutanje, mučnina u stomaku pri pokušaju razgovora.

Beskonačna tišina.

Tišina koja te plaši svaki put pri pomisli da možete opet pokušati biti zajedno, baš kao nekad.

RAVNODUŠNOST u vazduhu, krvi, pri svakom pokretu.

Ni žalosti ni radosti u nama.

Umorni smo.

A kako smo se voleli.
Izgleda da smo ugasili jedno drugo k’o poslednju cigaretu na kiši…#samozaludake

(Ne)Bitnost informacije

Postoji poslovice o “četiri bele smrti”. Današnje doba ih je preimenovalo u poslovicu o “četiri informatičke smrti” – novine, društvene mreze, TV, internet-portali.

Svakog dana nas kljukaju veoma “bitnim” informacijama. Životi postaju frustrirajući i napeti. Povrh svega i sami dodatno začinimo svojom radoznalošću. Možemo saznati, da je Klod Debisi rodjen 1862godine, da je osnivač impresionizma u muzici.

I ovo je pozitivan primer informatičkog drustva. Sve na klik. 

Medjutim, sve češće nam podvaljuju tekstove gde piše npr. da odredjena “pevaljka” nosi žute gaćice. 

Kako se od tih stvari distancirati? 

Vrlo jednostavno.

•Za početak ugasite TV.

Samo ga ugasite.

Lako je.

Umesto toga, šetajte u parku 1h svakog dana.

•Ne kupujte žutu štampu. Kupite sladoled.

•Izbrišite aplikacije dnevnih novina.

Pročitajte uvek po jednu Preverovu pesmu. Uglavnom su dve ili tri strofe. 15sekundi čitanja.

Toliko bi potrošili na listanje naslova. 

•••Učlanite se u biblioteku! Članarina je 500-1500din širom Srbije na GODIŠNJEM NIVOU!

Možete čak i u biblioteci da čitate ako vam je kući bučno. Živa istina. Ja sam probao.

Nećete imati problem sa nesanicom.

Uvek imate o čemu da razmišljate.

Održavate mozak u kondiciji.

Lepše se izražavate a samim tim ste i lepši.

Trpaju nas svakog dana šljamom. Budite pametni, distancirajte se. Radite na sebi. Živite lepše i srećnije.

Živite u svom ludilu, vi ga kreirajte! 

I ne morate Prevera da čitate ni Hesea ni Antića. Izaberite kog vi želite. 

Sloboda je bitna!

Odveži se.

Uzdigni se!

#samozaludake

Kafka

Kroz ulice.

Bulevare.

Kroz tmine.

I noći.

Samoću hranim.

Gavrana u telu mom.

Crnim si me načinila.

Srce u okove stavila.

Razum mi vezala.

Haotičnost za ljubav prodala.

Pa sad tražim malo mira.

I spokojstvo.

Dok ti gledaš s gadjenjem. Na mene i moje robstvo.

Zar sam to zaslužio?

Voleo sam te ko kamen reku.

Zar gadjenje, za sve što sam ti pružio?!

Rugaš mi se.

A obrazi zbog suza peku.

Vrati meni ljubav moju.

Želim njome da se dičim.

Dok kroz svoje tmine hodam na čoveka, bar na tren, da zaličim.

#samozaludake

Kap ljubavi

Šetam na kisi .

Sam.

Nosim tebe u mislima.

Pogledi me čudni prate.

Misle da sam lud, bolestan.

A ja samo samo zaljubljen u te. 

Pa ti u mislima tepam.

Dok kiša pada na mojim ramenima.

Hodam.

Odlučno.

Srećan.

Nasmejan.

#samozaludake

Piano

Njeno telo je sila zemljine teže, koja me stalno vuče ka njoj, da je dodirnem. 

Ta sila je nemerljiva i konzervativna(uvek ista kroz prostor i vreme).

Moji dodiri u tim trenucima nisu odraz pukog divljenja njenoj lepoti već su nešto uzvišenijeg karaktera. Želim, na taj nacin, da izazovem uragan emocija. Jer je moje emocije je mogu učiniti besmrtnom kroz moja dela.

Ekspedicija mojih ruku je tačna, odmerena, osećajna baš kao svaki takt u bluzu ili džezu. 
Bela dirka.

Crna dirka.

„piano e forte“ (ital. piano e forte – tiho i glasno).
A onda kreće magija.

Koncert za dvoje.

U tami.

Otvorenog srca i uma.

Dodiri postaju reči.

 

Dodiri govore o njenoj lepoti o tome da volim način na koji me gleda.

Pripijanje tela joj kazuje da želim da postane deo mene i da je večno nosim u sebi.

Prepleteni prsti o neraskidivosti duša.

Poljubac u vrat o požudi.

Šaka na ledjima o toploti moje ljubavi.
Bela.

Crna.
Zora…

#samozaludake