Dan F

Dan5

I dalje čekam tvoju poruku…

Spavala si.
Gledao sam ti lice.
Njegove obrise u mraku.

Lepša si nego što sam mislio.
U trenutku sam to shvatio.
Ruke su ti se primakle.
Osetio sam strujanje.
Prošla me je jeza.
Koža ti je nežna.
Moje srce je naivno.
Ti si lepa.

Ali sve…
Sve sam zaboravio još juče.
#samozaludake

Advertisements

Dan E

Dan 4

I ne ne mislim na tebe.
Nisam ni juče.
Ni danas.
Niti planiram sutra.

Izbijam te na sve načine.
Udaram po srcu polako.
A onda.
Sve jače i jače.
Želim da ga slomim.
Da mu pokažem kako je naivno.
Kako je glupo.
Kako žudi za ekstazom.
Za ludilom.
Za pijanim noćima.
Mamurnim jutrima.
Poljupcima u zoru.
Uzdasima u mraku.

Svakim redom sam sve bliži cilju.
A to je, da ne mislim na tebe.
#samozaludake

JMBG

Život ti počinje jedinstvenim matičnim BROJEM gradjana.

Zapravo, ti si JMBG sa imenom i prezimenom.

Nikad nisi razmišljao/razmišljala o tome?!

Kad bi obrisali BROJ ti bi bio/bila još jedno ime u moru drugih.

Istina.

Nažalost.
Posle rodjenja brojiš,

poljupce,

minute,

drhtaje,

zagrljaje,

čase i flaše alkohola,

uzdahe,

novac,

pločnike,

stepenike,

knjige,

košulje,

bandere,

stolice,

petice,

trojke,

godine,

postelje,

devojke,

automobile,

godišnja doba,

dodire…
Ali život brojiš do 1.

Zato živi BROJE moj.

Živi život svoj.

Živi makar do 100.

#samozaludake

Dan D

Dan3.

72h
Čekam

Zvr, zvr. To si sigurno ti!
Ekran svetli.
Uzbudjenje, smešak.
Ipak, samo prazna baterija.

Čekam te već 3dana. Ni sebi ne želim da priznam da mi fališ.
Gde li si?!

Briga me i gde si i šta radis i da li i dalje divno mirišeš.I stvarno me ne zanima jesi li i dalje luda i da li ti se svidja kako se ja smejem. Nebitno mi je i to da li nosiš rukavice i da li ti hladno. I onu subotu ću zaboraviti. Ma neću samo subotu nego i ponedeljak! Da, da i ponedeljak ujutru ću zaboraviti. Eto, dobili si šta si htela.
Stvarno me za sve briga. I briga me što me briga.

I tako će ostati.
Do novog zvona telefona ili prazne baterije.
Biće me za tebe briga najviše na svetu.
#samozaludake

Kutije uspomena i slika

Čuvao sam njene prazne kutije cigareta i stavljao ih na policu sa knjigama.
Kad bi ih ugledao osećao bih sreću jer su te kutije postale deo mojih uspomena.
Trenuci tišine u dimu koje smo zajedno proveli.
Služile su i kao podsetnik da je ona bila tu u mom krevetu.
Da to nisam uobrazio.
Da se to stvarno desilo.
Da je ležala na jastuku ispod zida sa zutim štraftama a ja sam se divio njenoj lepoti.
Nazvao sam ih “kutije uspomena i slika”. U satima posle njenog odlaska gledao bih u otiske njenog ruža na čaši i opušcima.
Mislim da sam osecao ljubomoru prema časi jer ih je dodirivala njenim punim usnama.
Rugale su mi se zbog tih sočnih poljubaca.

Dok sam prema cigaretama vise osećao prezir jer ih je držala nežno medju prstima.
Nosila ih u svom džepu.
Palila.
Gasila.
U njih gledala sa požudom.

Linija njenih usana je savršenija od osmeha Mona Lize.
Gledao sam ih iz svakog ugla.
Sa svake razdaljine.
Gledao ih i divio se.
Najlepše usne koje pamtim.
#samozaludake

Cube

Upravo sam vodio zamišljeni razgovor u mislima sa svojom simpatijom.
I znaš šta se desilo?

Nazvao sam je tvojim imenom.
Shvatio sam.
Sve sam u trenutku shvatio.
Ja sam zarobljen u kocki.
Veličina kocke je taman tolika da su stali svi tvoji mirisi prožeti tvojom dobrotom i nevinošću.
Tu su i pogledi zaljubljene devojčice.
Dodiri kašmira i svile koji se lelujaju na letnjem povetarcu.
Kožu mi dodiruju, oči sklapaju.
Uživam.
Prepušten.

Snovi

Pustio sam ih

Nek idu.

Nije mi žao.

Ionako su moji bili.

Neki imaginarni.

Neki stvarni.
Pritiskali su me.

Svojom lepotom.

Svom svojom težinom.

Realni.

Nerealni.
Lepi.

Iskreni.

Tužni.

Bitni.

Budući.
Idite snovi moji,

sanjaću ja i dalje.

Vezati se neću.

Znate i sami da ja dva srca imam.

Jednim da sanjam

Drugim da svoje snove živim.
Živeli!

#samozaludake

Morska zvezda

Vidjate li je nekad u luci na moru?

Čeka li me i dalje?

Ili je svog mornara našla?

Onog ko će joj pokazati more.

Onog ko će joj pokazati ljubav i svet.
Ima li i dalje isti osmeh?

Misli li da sam joj i dalje lep?

A jel joj kosa i dalje baršunasto smedja?

Recite mi makar.

Iskreno li se smeje?

Možda joj je mornar poklonio morsku zvezdu.

Možda joj je on sad lep.
Ja ću je čekati negde po strani. 

S knjigom o njoj u ruci.

Pitanja ću sa sobom nositi milion.

Odgovor će mi ona dati.

Dodirom ruku i osmehom snenim.

Za šta živiš?

Slepilo ti život ruši. 

Širina je tebi strana.

Lutaš bez cilja.

Za mrvicu materijalizma.
Gladna duša.

Stomak nije.

Svet strada zbog tiranije.

Ego je tvoje ime.
Za šta ti živiš?! Nemaš svoje ideale.

Na ulici nemaš ja.

Život lažan.

Skida se sloj po sloj.
Trag života ne postoji.

Strah te para i izgara.

Kultura je tebi strana.

Znanja nemaš… Za šta živiš?! Ma daj im Bože sve.

Nek’ misle da je to sreća.

U zamku sami sebe neka stave.
Ja želim.

Jednu reku.

Jednu zoru.

Jednu ženu.
Za TO, ja živim.

#samozaludake

Poljubac

Tih 90sekundi ljubljenja avgustovske zore su i dalje urezane u mislima.
5:45

Ponedeljak 

Jutro

Sećanja.

Mladost.
S vremena na vreme vidim tvoju sliku i prosto ne mogu da se ne osmehnem. 

Da mi osećaj zadovoljstva ne prodje kroz telo.

Ponosan sam na sebe, na tebe zbog te noći i tog jutra. 

Stvorili smo jedno sećanje koje će opet oživeti još mnogih nedeljnih večeri.

Imaćes i dalje prelepi osmeh, plavu kosu, tanke usne, belu majicu, ruž, mašnu na glavi. 

Taksisti treće smene će nam zavideti na strasti, mladosti, slobodi. Osmehnuću se posle poljupca i opet ću reći na nemačkom jeziku da se i ti meni svidjaš. 

Biću ti presmešan. 

Dobiću još jedan poljubac a onda ćeš ući u taksi sa obližnjeg stajališta. 

50m čekanja a onda se vraćaš da bi me još jednom poljubila.

Znala si da je to bio poslednji.
Ja, nisam…

#samozaludak