Nostalgija za čovekom

Gde su svi oni fini, kulturni, nenametljivi  ljudi?

Oni koji ćete pitati:

Kako si?

Jesi li dobro?

Da li te nešto muči?

Imas podočnjake, jel sve ok?

Kako su tvoji?

Jel’ te i dalje žigne kad pomisliš na M?

Postali smo mašine od mesa bez osećaja i bez suštine u nama.

Ostali smo bez čovečnosti.

Nemamo razumevanja za druge, preokupirani smo poslom i jurimo sreću.

A kad bi samo znali da je ona tu.

Iza ugla.

Samo se treba osvrnuti.
Proždrljivi smo.

Gladna nam je duša za novim a još ni u starom nismo uživali.

Pod parolom “Daj sve danas” srljamo ka napred. 

Samo što jos uvek ne razaznajemo da je napred ustvari nazad, da je više -gore, manje – bolje, da je šire ustvari uže. Sve smo permutovali i u toj permutaciji sebe izgubili. Izgubili smo i ljubav, i sreću, i porodicu.
Od današnjeg dana se izjašnjavam kao ČOVEKONOSTALGIČAR.

Neizlečiva bolest današnjice. Uzrok svih bolesti iz koje proizilaze dijabetesi, bolesti štitne žlezde, apatije, depresije, hormonski poremećaji, neredovne menstruacije, neplodnost…

A svakog dana pišu u novinama, časopisima, naučnim knjigama da je uzročnik neke bolesti po pravilu stres. 

Pa zar bi bilo stresa kad bi makar malo pazili jedni na druge i kad bi malo češće pitali “A kako si danas?”
Pa, kako ste vi posle ovih rečenica?!
Sad stvarno.

Kako ste danas?!

#samozaludake

Advertisements