Feačani

02:25 

Ekran je zasvetleo.

Poruka.

“Mogu li da dodjem?”
Na vratima ona i njena mladost u najlepšem izdanju. 

Pijana od vina sa blagim  dekolteom.

Malo je reći da sam te večeri na nju mislio.

Njen pijani osmeh je nagoveštavao dugu noc.

Znate, ona i ta njena mladost su učinili da ja imam drugačiji pogled na svet. Zbog nje sam počeo da čitam dobre knjige, da slušam muziku na drugačiji način, da vidim u filmovima nove poruke. 

Ona je satkana od umetnosti. 

Crtanje je njena strast a ona je moja.

U njenoj blizini se osećam  tako neiskusno. 

Ja, amater.

Ona, maestro igre.

Mi putujemo svetlosnim godinama daleko jer ovo nije naša galaksija.

Da, baš ona je moja četvrta dimenzija. 

Divim joj se.

Sati s njom prolete toliko brzo da uhvatim sebe kako stojim kao klinac koji bi još jedan krug na ringišpilu. 

Srećan, ispunjen i naivan. 

Rodjena je s cigaretom u ruci. Alergičan sam na duvan ali ne i na duvan iz njenih ruku.

Jedna jedina i neponovljiva sa svim svojim vrlinama i manama.

Ona i ja smo Feačani XXI veka.
Zašto nismo u ljubavnoj vezi?

Neki odnosi su na višem nivou od ljubavi i strasti.

I najlepši su upravo u tom neukaljanom obliku, potpuno čisti i lagani kao pena. #samozaludake

Advertisements

8 thoughts on “Feačani

  1. “Neki odnosi su na višem nivou od ljubavi i strasti.”
    Ne sećam se zadnje rečenice niti cele priče, nakon ove rečenice suština se sliva u tačku, baš onu tačku koju retko ko može da razume.
    Genijalno!

    Like

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s