Sloboda. Šta li je?

Budjenje.
Nijedan san s tobom nije dovoljno dug.

Znam sve…
Biću dugo pod utiskom.
Emocije će u vidu talasa prolaziti mojim telom. Njih može samo mesec, tvoj sluga, da kontroliše kao plimu i oseku.
Neću primećivati ljude oko sebe, neću odgovarati na pozive.
Svakodnevne aktivnosti će biti jednolicne, dosadne a na kraju i nebitne.
Zvono na telefonu će biti isključeno, vrata stana zaključana.

Ti si bitna.
Razmisljaću o tebi.
O nama.
Ukrašćes mi još jedan dan.

Kasnije ću potražiti spokoj u knjigama u krevetu. Čekaću da me opet pozoveš u svoje odaje satkane od snova.
Raduje me što me uvek lepo ugostiš iako bih ja najradije pobegao u carstvo slobode.
Tamo su moji ideali, tamo ja vladam, carujem.
Zbog njih ne ostajem duže jer ću na taj način izdati sebe a ti ćes zbog mene biti nesrećna. Siguran sam da je to poslednje želim.

Izvini, opet sam otišo bez reči.
Bez pozdrava.
Znaš i sama ko me uzme bez mnogo buke.
Lagano, neprimetno, nudeći saku sitnog zadovoljstva.
Sloboda, samo mahne rukom i nestane.

A onda se ne javljam redovno, pijem do zore.
Dogovaram letovanja, vikende, bez da sam tebe uključio u planove.
Javim se iz Beograda a zapravo sam u Atini.
Za šankom ostajem poslednji sa ženama sa kojima pričam o prolaznosti života, ljubavi, muzici.
Nosim pocepanu majicu ali ne iz revolta jer je mrziš već zato što je volim.
Prijateljima pozajmljujem poslednje pare u kafani.
Litar – litar mi je u krvi a pivo u limfnim žlezdama.
Duvan ispod koze.

Prokleta sloboda.
#samozaludake

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s